Porodičnim pravom Republike Srbije je regulisano izdražavanje članova porodice. Izdržavanje je pravo i dužnost članova porodice određenih porodičnim pravom. Odricanje od prava na izdržavanje nema pravnog dejstva. Staranje roditelja o detetu obuhvata čuvanje, podizanje, vaspitavanje, obrazovanje, zastupanje, upravljanje i raspolaganje imovinom deteta i izdržavanje deteta.

Roditelji imaju pravo i dužnost da izdržavaju dete pod uslovima određenim porodičnim
pravom Republike Srbije.

• Maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja do punoletstva.
• Punoletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja ukoliko se redovno školuje, a najkasnije do navršene 26. godine života.

Obaveza izdržavanja punoletnog deteta može pod posebnim okolnostima da traje i duže, odnosno ukoliko je punoletno dete nesposobno za rad, a nema dovoljno sredstava za izdržavanje. U tom slučaju obaveza roditelja na izdržavanje postoji sve dok je takvo stanje deteta nepromenjeno.

Ne može se naslediti pravo na alimentaciju, dok predmet ostavinske rasprave mogu biti dospeli novčani iznosi alimentacije.

Porodičnim pravom regulisano je i pravo na regres. Lice koje je faktički davalo izdržavanje, a nije imalo pravnu obavezu, ima pravo na naknadu od lica koje je po ovom zakonu bilo dužno da daje izdržavanje, a to pravo može ostvariti podnošenjem tužbe.

---

 

Visina alimentacije

Porodično pravo Republike Srbije propisuje sledeći princip pri utvrđivanju visine izdržavanja. Visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja.

 

Visina alimentacije tačnije izdržavanja može da bude određena u fiksnom mesečnom novčanom iznosu ili u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja roditelja.

 

Kriterijumi za određivanje izdržavanja, prema porodičnom pravu su potrebe poverioca odnosno deteta, i mogućnosti dužnika izdržavanja odnosno roditelja. Potrebe deteta izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.

Potrebe deteta uobičajeno podrazumevaju troškove života deteta za hranu, odeću, školovanje, lečenje, vannastavne aktivnosti i drugo.

Ukoliko je dete nasledilo imovinu ili ima neka druga primanja, to će svakako biti od uticaja na određivanje visine alimentacije. Punoletno dete nema pravo na izdržavanje ukoliko bi davanje izdržavanja predstavljalo očiglednu nepravdu za roditelja, zbog zdravstvenog ili materijalnog stanja ili drugog opravdanog razloga.

Mogućnosti roditelja izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.

Porodično pravo predviđa da se izdržavanje, po pravilu, određuje u novcu.

Izdržavanje se može odrediti i na drugi način (obezbeđivanjem hrane, garderobe, ogreva i slično), ali samo ukoliko postoji sporazum o tome između supružnika.

 

Sporazumi o zakonskom izdržavanju zaključuju se u obliku javnobeležničkog zapisa.

 

Ako se visina alimentacije tačnije izdržavanja određuje u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja (zarada, naknada zarade, penzija, autorski honorar itd.), visina izdržavanja, po pravilu, ne može biti manja od 15% niti veća od 50% redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

 

Minimalna alimentacija

Porodično pravo kao minimalnu alimentaciju odnosno sumu izdržavanja određuje sumu koju kao naknadu za hranjenike odnosno za lica na porodičnom smeštaju periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu.

Sud, prilikom određivanja alimentacije odnosno odmeravanja visine izdržavanja, uzimanjem u obzir kriterijuma propisanih porodičnim pravom, vodi računa i o minimalnoj sumi izdržavanja.

Dakle, minimalna suma izdržavanja predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike odnosno za lica na porodičnom smeštaju periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, u skladu sa zakonom.

U praksi, kada je roditeljsko pravo povereno jednom roditelju na samostalno vršenje, drugi roditelj zapravo plaća polovinu od ove sume, jer oba roditelja imaju obavezu da doprinose izdržavanju deteta.

Dakle, deljenjem naknade za hranjenike na dva dela se utvrđuje minimalni iznos alimentacije. Minimalna alimentacija za 2023.godinu iznosi 40.625,00 odnosno 20.812,00 dinara.

Činjenica je da se ovaj iznos uzima u obzir posebno kada se radi o nezaposlenim roditeljima ili roditeljima sa najnižim primanjima. No, kako sud uzima u obzir i druge kriterijume, odnosno mogućnosti roditelja za zaposlenje, imovinu i prihode od imovine, nije nužno određivanje minimalnog iznosa samo usled nezaposlenosti roditelja.

Sa druge strane, moguće je dosuditi i iznos manji od minimalnog kada postoje određene okolnosti na strani roditelja koje objektivno otežavaju njegovu mogućnost da doprinosi izdržavanju.

 

Zabluda, koja je prisutna, je da nezaposleno lice može biti oslobođeno obaveze izdržavanja.

 

Roditelj koji je nezaposlen nije oslobođen alimentacije tj. obaveze izdržavanja deteta. Roditelj je dužan ostvarivati prihode kako bi izdržavao dete, radeći bilo koje poslove, nezavisno od kvalifikacija, eventualno potrebne prekvalifikacije usled nedostatka ponude na tržištu rada, ili tražeći dodatni posao.

Porodično pravo ne propisuje maksimalne iznose alimentacije. Visina izdržavanja može se smanjiti ili povećati. Alimentacija određena u procentu će se menjati, kako primanja budu rasla ili smanjivala, dok alimentacija određena u fiksnom iznosu, u slučaju promene prilika roditelja ili životnih okolnosti deteta, za izmenu zahteva podnošenje tužbe sudu.

U tom slučaju se podnosi tužba sudu za izmenu visine izdržavanje od strane advokata za porodično pravo.

 

Alimentacija za dva ili tri deteta

Iznos izdržavanja se mora odrediti i rasporediti da se svakom detetu obezbedi isti standard života kakav uživa roditelj davalac izdržavanja.

S tim da sud prilikom odmeravanja visine izdržavanja uzima u obzir i činjenicu da davalac izdržavanja ima obavezu da izdržava više dece, te se neretko dešava u praksi da su ti iznosi niži nego kada postoji obaveza da se izdržava jedno dete.

Kako smo naveli, sud je dužan da vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja, ali iznos alimentacije, u opravdanim slučajevima, može biti i niži od minimalne sume, dok porodično pravo ne propisuje maksimalne iznose izdržavanja.

Čak i kada se alimentacije određuje procentualno, zakon propisuje, da visina alimentacije, po pravilu, ne može biti manja od 15% niti veća od 50% redovnih mesečnih primanja davaoca izdržavanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Sud u svakom konkretnom slučaju procenjuje koliki iznos alimentacije će dosuditi obvezniku izdržavanja po detetu, a imajući u vidu i broj dece koje je obaveznik dužan da izdržava.

Prilikom procene iznosa alimentacije sud će voditi računa o svim kriterijuma koje smo naveli, potrebe svakog poverioca odnosno svakog deteta i mogućnosti dužnika izdržavanja odnosno roditelja, s tim da se kod mogućnosti roditelja sagledava i obaveza da izdržava druga lica.

Isplata alimentacije

Alimentacija se može plaćati na račun ili na ruke detetu ili zakonskom zastupniku. Svakako je preporuka da se isplata vrši uvek na račun iz razloga dokazivosti ispunjenja obaveze. Priznanice, u slučaju predaje novca na ruke, se javljaju u praksi, ali kod njih postoji eventualna mogućnost zloupotrebe osporavanjem verodostojnosti iste.

 

Izdržavanje vanbračne dece

Važno je da napomenemo da deca rodjena u vanbračnoj zajednici imaju ista prava kao i deca rodjena u braku. Otac po rođenju deteta daje izjavu o priznanju očinstva pred nadležnim matičarem, a majka deteta se sa tim saglasava, kako bi priznanje proizvodilo pravno dejstvo. Ukoliko dete nije priznato, nužno je voditi sudski postupak za utvrđenje očinstva, u kojem će se očinstvo utvrditi putem DNK analize.

 

Dakle, ista su pravila za izdržavanje deteta rodjenog u vanbračnoj zajednici kao i rodjenog u braku.

 

Ukoliko prestane vanračna zajednica roditelja i ukoliko ne postoji saglasnost roditelja o modelu vršenja roditeljskog prava kao i visini izdržavanja, pokreće se pred nadležnim sudom tužba za poveravanje deteta i utvrđivanje visine alimentacije.

Obaveza plaćanja alimentacije nastaje po sili zakona, ali je potrebno da prethodno obaveza davaoca alimentacije bude utvrđena i određena po visini. Dakle, ako davalac idržavanja ne vrši dobrovoljno svoju obavezu, nužno je pokretanje sudskog postupka.

 

Kazna za neplaćanje alimentacije

Ukoliko roditelj ne plaća dobrovoljno alimentaciju, a postoji pravnosnažna presuda suda, moguće je pokrenuti postupak prinudne naplate. U pitanju je izvršni postupak koji sprovodi javni izvršitelj zaplenom novčanog iznosa sa zarade roditelja, ili novca sa računa u banci iz drugih prihoda, procenom i prodajom nepokretnosti, ili procenom i prodajom pokretnih stvari ukoliko roditelj ne ostvaruje primanja.

Neplaćanje alimentacije predstavlja krivično delo, Nedavanje izdržavanja iz člana 195 Krivičnog Zakonika Republike Srbije, za koje delo je zaprećena novčana kazna ili zatvor do dve godine.

Advokatska kancelarija Raškov, pored usluga u vidu podnošenja tužbi za utvrđenje alimentacije za decu rođenu van braka, kao i tužbi za izmenu alimentacije, odnosno izmenu modela viđanja, pruža usluge u vidu zastupanja u brakorazvodnim parnicama ili parnicama za starateljstva, te iniciranje krivičnog postupka za Nedavanje izdržavanja.