Ugovor o poklonu

 

Na osnovu ugovora o poklonu poklonodavac predaje ili se obavezuje da će predati u svojinu poklonoprimcu određenu stvar ili da će mu preneti neko drugo pravo ili da će učiniti kakvu korist na teret svoje imovine, bez ikakve naknade.

Poklon je najčešće motivisan ličnošću poklonoprimca, ali i iz drugih moralnih i humanih razloga.

U pogledu forme, za zaključenje ugovora o poklonu nepokretnosti, je obavezna pisana forma, a pokretnih stvari realna forma odnosno neophodna je predaja stvari. Poklonodavac mora imati sposobnost ugovaranja odnosno biti potpuno poslovno sposoban. Poslovna sposobnost se stiče sa navršenih 18 godina života. Manje su rigorozna pravila za poklonoprimca, on može biti i poslovno nesposobno lice. Izuzetak je da poklonodavac može biti i delimično poslovno nesposobno lice, odnosno maloletnik koji je navršio petnaest godina života, u pogledu imovine koju ju steklo zaradom.

Da bi u pravnom smislu postojao ugovor o poklonu, neophodno je da postoji namera da se učini poklon. Namera predstavlja svest da se iz plemenitosti prenese na drugog predmet ili neko pravo, bez naknade. Besteretnost predstavlja bitan elemenat ugovora o poklonu.

Predmet poklona mogu biti pokretna ili nepokretna stvar, pravo ili određena imovinska korist. Što se tiče stvari, stvar mora biti u pravnom prometu odnosno pravni promet te stvari mora biti dozvoljen. Predmet poklona su stvari koje postoje u momentu zaključenja ugovora ali predmet poklona mogu biti i buduće stvari odnosno stvari koje će tek nastati.

Predmet poklona mogu biti i imovinska prava, najčešće potraživanja ali i druga prava npr. autorsko pravo ili pravo plodouživanja. Predmet poklona može biti i oproštaj duga.

Predmet poklona mogu biti i određene imovinske koristi npr. faktički rad koji neposredno uvećava imovinu poklonoprimca.

Ugovor o poklonu nastaje aktom predaje predmeta poklona ili obećanjem predaje predmeta poklona.

Dakle, poklonodavac ima obavezu prenosa određenog prava ili predaje stvari.

 

Obaveza naknade štete

Poklonodavac ne odgovara za pravne i fizičke nedostatke stvari ali poklonodavac odgovara ako poklonoprimac pretrpi usled pravnih ili fizičkih nedostataka stvari štetu ako je znao ili prema okolnostima morao znati za te nedostatke.

 

Raskid ugovora o poklonu

Raskid ugovora o poklonu može biti sporazuman, stim da je ovo moguće u slučajevima kada je ugovor o poklonu zaključen ali ne i izvršen. Ugovorom o poklonu se može predvideti i mogućnost jednostranog raskida pod uslovom da se steknu određene okolnosti koje stranke predvide, s tim da je bitno da ove okolnosti nisu suprotne prinudnim propisima.

Nezahvalnost poklonoprimca

Za raskid poklona se traži da ta nezahvalnost bude gruba, odnosno da se odnosi između poklonodavca i poklonoprimca poremete, da dodje do verbalnih ili fizičkih sukoba, grubog vređanja poklonodavca ili pak da svojim radnjama poklonoprimac prema poklonodavcu učini krivično delo. Ova nezahvalnost može biti upućena i licima koja su bliska poklonodavcu.

Izjava o raskidu poklona mora se utvrditi na siguran način, a svakako je najpoželjnije da bude u pisanoj formi. Za raskid poklona nepokretnosti, važe strožija pravila, što je uvek slučaj sa nepokretnostima, te se raskid traži sudskim putem. Rok za podnošenje tužbe je 3 godine od kada je nezahvalnost iskazana. Pravo na raskid se gasi smrću poklonoprimca, što ima za posledicu da se ne može isticati protiv njegovih naslednika.

Nakon raskida poklona, poklonodavac stiče pravo da mu se vrati dat poklon. Zavisno od situacije statusa predmeta poklona, postoje više varijacija. Ukoliko je u medjuvremenu poklonoprimac prometovao poklonom teretnim pravnim poslom, u tom slučaju poklonodavac ima pravo da mu se izvrši povraćaj novčane prednosti predmeta poklona.

Propisana je i situacija kada poklonoprimac neće imati obavezu da izvrši povraćaj vrednosti poklona. Radi se o slučaju kada je besteretno prometovanje predmeta poklona i kada je postojala savesnost pokloprimca. Savesnost odnosno nesavesnost je pravni termin za čije tumačenje Vam preporučujemo stručnu pomoć.

Osiromašenje poklonodavca

Ukoliko poklonodavac posle učinjenog poklona zapadne u takvo materijalno stanje da nema nužnih sredstava za život ili za izdržavanje lica koje je po zakonu dužan da izdržava, može raskinuti ugovor o poklonu. Osiromašenje dakle mora biti znatno i da dovodi u pitanje materijalnu egzistenciju. S tim, da se vodi računa i o materijalnoj situaciji poklonoprimca, jer ako je poklonoprimac u takvoj materijalnoj situaciji da on nema dovoljno sredstava za život ili za izdržavanje lica koja je po zakonu dužan da izdržava, poklonodavac neće moći da zahteva raskid.

Razvod ili poništenje braka

U slučaju razvoda i poništenja braka, može se tražiti povraćaj predmeta poklona. Kada je reč o razvodu braka, treba napraviti razliku između običnih manjih prigodnih poklona koji su učinjeni tokom trajanja braka, koji se ne mogu povratiti i poklona veće vrednosti koji su u nesrazmeri sa vrednošću zajedničke imovine, a koji se mogu povratiti. Pravo na povraćaj poklona nema supružnik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za povraćaj poklona predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika.

Povreda prava trećih lica

Moguće je ugovorom o poklonu povrediti prava trećih lica. Treća lica imaju pravo, u toj situaciji, da traže da ugovor o poklonu ne proizvede dejstvo u odnosu na njih. Treća lica su nužni naslednici i poverioci poklonodavca, koji mogu da traže da poklon ne proizvede dejstvo u odnosu na njih, u obimu u kome je njihovo pravo povređeno.

Nužni naslednici su određeni zakonom o nasledjivanju, a nužni deo predstavlja polovinu zakonskog naslednog dela koju bi nasledik nasledio. U slučaju povrede nužnog dela, nužni naslednici mogu sudski tražiti zaštitu svojih prava.

Ukoliko poverilac poklonodavca ne može ostvariti svoje potraživanje iz imovine dužnika, može tražiti da se ugovor o poklonu dužnika sa trećim licem oglasi bez pravnog dejstva prema poveriocu u meri potrebnoj za ispunjenje njegovog potraživanja.

Uračunavanje poklona u nasledni deo

Uračunavanje poklona u nasledni deo je ustanova naslednog prava koja ima za cilj da uspostavi imovinsku jednakost među zakonskim naslednicima srazmerno njihovom zakonskom naslednom delu, u pogledu ostaviočevih dobročinih raspolaganja koja je on njima učinio. Zakonskom nasledniku uračunava se, u njegov nasledni deo, poklon koji je dobio od ostavioca. Samo sanaslednici mogu zahtevati da se u nasledni deo jednog naslednika uračunavajun pokloni i isporuke . Pritom, plodovi i druge koristi koje je naslednik od poklonjene stvari ili prava imao do smrti ostaviočeve, ne uračunavaju mu se u nasledni deo.

Pokloni se uračunavaju tako što, najpre ostali zakonski naslednici dobijaju iz zaostavštine odgovarajuću vrednost, pa se posle toga ostatak deli među naslednicima. Svakom zakonskom nasledniku se u njegov nasledni deo uračunava sve ono što je dobio od ostavioca putem njegovih dobročinih raspolaganja, pa se odgovarajuća vrednost iz zaostavštine dodeljuje ostalim naslednicima (onima koji nisu od ostavioca dobili ništa putem njegovih dobročinih raspolaganja), a tek potom se ostatak zaostavštine deli među svim zakonskim naslednicima po pravilima nasleđivanja. Ako je zaostavština nedovoljna da ostali naslednici dobiju odgovarajuću vrednost, naslednik kome se vrši uračunavanje nije dužan vratiti išta od primljenog.

 

Porez na poklon

Porez na nasleđe i poklon plaća se i na nasleđeni, odnosno na poklon primljeni: gotov novac, štedni ulog, depozit u banci, novčano potraživanje, pravo intelektualne svojine, pravo svojine na upotrebljavanom motornom vozilu, upotrebljavanom plovilu, odnosno upotrebljavanom vazduhoplovu i drugim pokretnim stvarima.

Od oporezivanja porezom na nasleđe i poklon izuzima se nasleđe, odnosno poklon udela u pravnom licu, odnosno hartija od vrednosti, mopeda, motokultivatora, traktora, radnih mašina, vozila koja nisu motorna, odnosno vozila koja se ne smatraju upotrebljavanim, plovila koja se ne smatraju upotrebljavanim, državnih vazduhoplova, vazduhoplova bez sopstvenog pogona, odnosno vazduhoplova koji se ne smatraju upotrebljavanim, nasleđe, odnosno poklon, ljudskih ćelija, tkiva i organa.

Naslednici prvog naslednog reda su oslobođeni ovog poreza, naslednici drugog naslednog reda plaćaju 1.5% poreza od procenjene vrednosti nepokretnosti a sva ostala lica plaćaju porez u iznosu od 2.5% od procenjene vrednosti nepokretnosti.

 

Ugovor o poklonu nepokretnosti

Najznačajniji ugovori o poklonu su ugovori o poklonu nepokretnosti. U pogledu uslova za zaključenje ugovora, važe pravila navedena kod prometovanja nepokretnosti. Ugovor mora imati, u skladu sa zakonom, pisanu formu, čiju solemnizaciju vrši nadležni javni beležnik na čijem službenom području se nalazi nepokretnosti. Sticanje svojine nad nepokretnošću koja je predmet ugovora o poklonu nastajem upisom u katastar nepokretnosti.

Advokatska kancelarija Raškov se bavi i sastavljanjem ugovora o kupoprodaji, ugovora o doživotnom izdržavanju, ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života, testamenta, ugovora o kupoprodaji motornog vozila, ugovora o zakupu, ugovora o pozajmici, ugovora o pružanju usluga ili o saradnji.