Naknada štete

Naknada štete

  • Šteta može biti materijalna i nematerijalna.
  • Materijalna ima dva oblika, običnu i izmaklu dobit.
  • Obična šteta po definiciji predstavlja umanjenje nečije imovine.
  • Izmakla korist predštavlja po definiciji sprečavanje povećanja nečije imovine.
  • Nematerijalna šteta se ogleda u nanošnju drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha.
  • Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice.

Naknada materijalne štete

Uspostavljanje ranijeg stanja i naknada u novcu

Odgovorno lice dužno je uspostaviti stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala.

Sud će dosuditi oštećeniku naknadu u novcu kad on to zahteva, izuzev ako okolnosti datog slučaja opravdavaju uspostavljanje ranijeg stanja.

Zakonske odredbe navode da kad uspostavljanje ranijeg stanja nije moguće, ili kad sud smatra da nije nužno da to učini odgovorno lice, sud će odrediti da ono isplati oštećeniku odgovarajuću svotu novca na ime naknade štete. U praksi su česti slučajevi dosude naknade štete u novcu, bez obzira na navedene okolnosti.

Obaveza naknade štete smatra se dospelom od trenutka nastanka štete.

Naknada u obliku novčane rente

  • U slučaju smrti, telesne povrede ili oštećenja zdravlja, naknada se određuje po pravilu, u obliku novčane rente.
  • Novčana renta može biti ustanovljena za određeno vreme ili doživotno.
  • Novčana renta dosuđena na ime naknade štete plaća se mesečno unapred.

Poverilac ima pravo da zahteva potrebno obezbeđenje za isplatu rente. Ako dužnik ne pruži obezbeđenje koje sud odredi, poverilac ima pravo da zahteva da mu se umesto rente isplati jedna ukupna svota čija se visina određuje prema visini rente i verovatnom trajanju poveriočevog života, uz odbitak odgovarajućih kamata.

Iz ozbiljnih uzroka poverilac može i u drugim slučajevima zahtevati, odmah ili kasnije, da mu se umesto rente isplati jedna ukupna svota.

Ovaj oblik naknade štete se javlja u slučaju smrti, telesne povrede i oštećenja zdravlja koje se javljaju kao posledica povreda zadobijenih od drugih lica, na radu, u saobraćajnoj nezgodi i slično, a koje rezultiraju invaliditetom ili na drugi način gubitkom radne sposobnosti, te u slučaju smrti za izdržavanje koje bi dobijalo lice koje je poginuli izdržavao i drugo.

Obična šteta i izmakla korist

Oštećenik ima pravo kako na naknadu obične štete, tako i na naknadu izmakle koristi. Visina naknade štete određuje se prema cenama u vreme donošenja sudske odluke.

Pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.

Kad je stvar uništena ili oštećena krivičnim delom učinjenim sa umišljajem, sud može odrediti visinu naknada prema vrednosti koju je stvar imala za oštećenika.

Izmakla dobit se najčešće javlja kod pravnih lica koji usled toga što su pretrpeli štetu imaju gubitke i u redovnom poslovanju koje je sprečeno ili ograničeno usled štete koju su pretrpeli, kao što je npr. slučaj sa auto školama, taksistima ili prevozničkim kompanijama. Brojni su i drugi primeri za izmaklu dobit u drugim privrednim delatnostima.

Potpuna naknada

Sud će, uzimajući u obzir i okolnosti koje su nastupile posle prouzrokovanja štete, dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban da se oštećenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja.

Sniženje naknade

Sud može, vodeći računa o materijalnom stanju oštećenika, osuditi odgovorno lice da isplati manju naknadu nego što iznosi šteta, ako ona nije prouzrokovana ni namerno ni krajnjom nepažnjom, a odgovorno lice je slabog imovnog stanja te bi ga isplata potpune naknade dovela u oskudicu.

Podeljena odgovornost

Oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila, ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu.

Naknada materijalne štete u slučaju smrti, telesne povrede i oštećenja zdravlja

Izgubljena zarada i troškovi lečenja i sahrane

Ko prouzrokuje nečiju smrt dužan je naknaditi uobičajene troškove njegove sahrane. On je dužan naknaditi i troškove njegovog lečenja od zadobijenih povreda i druge potrebne troškove u vezi sa lečenjem, kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad.

Pravo lica koje je poginuli izdržavao

Lice koje je poginuli izdržavao ili redovno pomagao, kao i ono koje je po zakonu imalo pravo zahtevati izdržavanje od poginulog, ima pravo na naknadu štete koju trpi gubitkom izdržavanja, odnosno pomaganja.

Ova šteta naknađuje se plaćanjem novčane rente, čiji se iznos odmerava s obzirom na sve okolnosti slučaja, a koji ne može biti veći od onoga što bi oštećenik dobijao od poginulog da je ostao u životu.

Naknada štete u slučaju telesne povrede ili narušenja zdravlja

Ko drugome nanese telesnu povredu ili mu naruši zdravlje, dužan je naknaditi mu troškove oko lečenja i druge potrebne troškove s tim u vezi, kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad za vreme lečenja.

Ako povređeni zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad gubi zaradu, ili su mu potrebe trajno povećane, ili su mogućnosti njegovog daljeg razvijanja i napredovanja uništene ili smanjene, odgovorno lice dužno je plaćati povređenom određenu novčanu rentu, kao naknadu za tu štetu.

Izmena dosuđene naknade

Sud može na zahtev oštećenika za ubuduće povećati rentu, a može je na zahtev štetnika smanjiti ili ukinuti, ako se znatnije promene okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom donošenja ranije odluke.

Neprenosivost prava

Pravo na naknadu štete u vidu novčane rente usled smrti bliskog lica ili usled povrede tela ili oštećenja zdravlja ne može se preneti drugom licu.

 

Naknada materijalne štete u slučaju povrede časti i širenja neistinitih navoda

Ko drugome povredi čast kao i ko iznosi ili prenosi neistinite navode o prošlosti, o znanju, o sposobnosti drugog lica, ili o čemu drugome, a zna ili bi morao znati da su neistiniti, i time mu prouzrokuje materijalnu štetu dužan je naknaditi je.

Naknada nematerijalne štete

Objavljivanje presude ili ispravke

U slučaju povrede prava ličnosti sud može narediti, na trošak štetnika, objavljivanje presude, odnosno ispravke, ili narediti da štetnik povuče izjavu kojom je povreda učinjena, ili što drugo čime se može ostvariti svrha koja se postiže naknadom.

Novčana naknada

Sud će, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete kao i u njenom odsustvu, ukoliko nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava.

Ona se dosudjuje za sledeće vidove povreda, i to za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica kao i za strah.

Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene naknade, sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.

Lica koja imaju pravo na novčanu naknadu u slučaju smrti ili teškog invaliditeta

U slučaju smrti nekog lica, sud može dosuditi članovima njegove uže porodice (bračni drug, deca i roditelji) pravičnu novčanu naknadu za njihove duševne bolove. Takva naknada može se dosuditi i braći i sestrama ako je između njih i umrlog postojala trajnija zajednica života.

U slučaju naročito teškog invaliditeta nekog lica, sud može dosuditi njegovom bračnom drugu, deci i roditeljima pravičnu novčanu naknadu za njihove duševne bolove. Naknada se može dosuditi i vanbračnom drugu, ako je između njega i umrlog, odnosno povređenog postojala trajnija zajednica života.

Satisfakcija u posebnim slučajevima

Pravo na pravičnu novčanu naknadu zbog pretrpljenih duševnih bolova ima lice koje je prevarom, prinudom ili zloupotrebom nekog odnosa podređenosti ili zavisnosti navedeno na kažnjivu obljubu ili kažnjivu bludnu radnju, kao i lice prema kome je izvršeno neko drugo krivično delo protiv dostojanstva ličnosti i morala.

Naknada buduće štete

Sud će na zahtev oštećenog dosuditi naknadu i za buduću nematerijalnu štetu ako je po redovnom toku izvesno da će ona trajati i u budućnosti.

Nasleđivanje i ustupanje potraživanja naknade nematerijalne štete

Potraživanje naknade nematerijalne štete prelazi na naslednika samo ako je priznato pravnosnažnom odlukom ili pismenim sporazumom. Pod istim uslovima, to potraživanje može biti predmet ustupanja, prebijanja i prinudnog izvršenja.
Odredbe o podeljenoj odgovornosti i sniženju naknade koje važe za materijalnu štetu shodno se primenjuju i na nematerijalnu štetu.

Zastarelost naknade za prouzrokovanu štetu

Potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kad je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo. U svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za pet godina od kad je šteta nastala.
U slučaju da želite da tužite, potrebno je da se tužba podnese sudu u roku od 3 godine od Vašeg saznanja.

Saznanje se najčešće poklapa sa trenutkom nastanka štete. S tim da postoje i slučajevi kada oštećeni sazna za štetu kasnije, u slučaju odsustva ili sprečenosti iz recimo medicinskih razloga, ali da bi imao pravo da tuži po osnovu naknade štete potrebno je da sazna u roku od 5 godina.

Posle nastupanja zastarelosti prava da zahteva naknadu štete, oštećenik može zahtevati od odgovornog lica, po pravilima koja važe u slučaju sticanja bez osnova, da mu ustupi ono što je dobio radnjom kojom je prouzrokovana šteta.

Štetu može prouzrokovati saobraćajna nezgoda, napad drugog lica usled čega dolazi do telesne povrede ili smrti, vršnjačko nasilje, povreda u školi ili vrtiću, pad radnika usled neobezbeđivanja mera zaštite, pad građana na ulici usled neoznačenog i neobezbeđenog šahta ili druge rupe na trotoaru, pad u tržnom centru, pad na snegu ili ledu, pad drveta, pad komšijinog zida od kuće, neoznačena i neobezbeđena rupa na kolovozu, ujed psa i drugo.