Podela imovine posle razvoda braka
Podela imovine posle razvoda braka
Imovina supružnika može biti zajednička i posebna imovina.
Posebna imovina supružnika
Imovina koju je supružnik stekao pre sklapanja braka predstavlja njegovu posebnu imovinu. Posebnu imovinu supružnika predstavlja i ona koju je stekao u toku braka, nasledjem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava.
Svaki supružnik samostalno upravlja i raspolaže svojom posebnom imovinom. Stan koji ste nasledili ili Vam je poklonila tetka je Vaša posebna imovina i Vi samostalno upravljate tom imovinom, u smislu da li će te da ga izdajete stan i ostvarujete prihode koji nisu zajednički ili da ga prodate i uložite u pokretanje sopstvenog privatnog biznisa.
Prihod koji biste dobili izdavanjem stana ili ostvarenu dobit firme koju ste osnovali sredstvima iz posebne imovine, je samo Vaš i možete da raspolažete sa njim kako želite. Supružnici mogu svoje imovinske odnose urediti bračnim ugovorom.
Uvećanje vrednosti imovine
Ako je tokom trajanja zajedničkog života u braku došlo do neznatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na potraživanje u novcu srazmerno svom doprinosu.
Ukoliko ste izvršili ulaganje u porodičnu kuću vašeg supružnika u vidu, recimo renoviranja kupatila, imate pravo na potraživanje u novcu.
Ako je tokom trajanja zajedničkog života u braku došlo do znatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na udeo u toj imovini srazmerno svom doprinosu.
Razlika je u znatnom uvećanju vrednosti imovine , da ste recimo zajedno sa suprugom završili radove na porodičnoj kući od sive faze do opremljenja iste sa tehnikom i nameštajem, imate biste pravo da budete suvlasnik na nepokretnosti srazmerno svom doprinosu.
Zajednička imovina supružnika
Imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu.
Supružnici mogu bračnim ugovorom drugačije urediti svoje imovinske odnose.
Imovina stečena igrom na sreću u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja zajedničku imovinu, osim ako supružnik koji je ostvario dobitak ne dokaže da je u igru uložio posebnu imovinu.
Imovina stečena korišćenjem prava intelektualne svojine u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja zajedničku imovinu.
Dakle, novac koji primate na osnovu zarade, novac koji ste dobili na lotou ili Vam isplaćuju autorski honorar je novac koji je zajednički. No, ako ne postojji doprinos drugog supružnika u sticanju prihoda ili upravljanju domaćinstvom, ili pak ako se radi o nesrazmernom doprinosu, onda ni računica oko zajedničke imovine nije tako jednostavna.
Supružnici trebaju biti svesni okolnosti da se kod doprinosa u sticanju imovine sagledava celokupan doprinos i zalaganje oba supružnika u zajedničkom životu, i to u pogledu načina življenja, preuzimanja obaveza oko kuće, dece, regulisanje finansijskih obaveza, obavljanje dodatnih poslova, posedovanje posebne imovine, ulaganja u zajedničku imovinu, nasledje i slično.
Upravljanje i raspolaganje zajedničkom imovinom
Zajedničkom imovinom supružnici upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno. Smatra se da poslove redovnog upravljanja supružnik uvek preduzima uz saglasnost drugog supružnika. Supružnik ne može raspolagati svojim udelom u zajedničkoj imovini niti ga može opteretiti pravnim poslom među živima.
Deoba zajedničke imovine
Deobom zajedničke imovine smatra se utvrđivanje suvlasničkog udela u zajedničkoj imovini. Deoba zajedničke imovine može se vršiti za vreme trajanja braka i posle njegovog prestanka.
Sporazumna deoba imovine supružnika nakon razvoda
Supružnici mogu zaključiti sporazum o deobi zajedničke imovine (sporazumna deoba). Sporazum o deobi zajedničke imovine supružnika zaključuje se u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave.
Sudska deoba imovine
Ako supružnici ne mogu da se sporazumeju o deobi zajedničke imovine, deobu zajedničke imovine vrši sud (sudska deoba). Pretpostavlja se da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki.
Veći udeo jednog supružnika u sticanju zajedničke imovine zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci, staranja o imovini te drugih okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine.
Stvari za ličnu upotrebu jednog supružnika pripadaju mu u isključivu svojinu bez uračunavanja u njegov udeo ako njihova vrednost nije nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajedničke imovine i vrednost stvari za ličnu upotrebu drugog supružnika.
Ako je vrednost stvari nesrazmerno velika, one pripadaju u isključivu svojinu supružniku sa uračunavanjem u njegov udeo.
Stvari namenjene detetu pripadaju u isključivu svojinu supružniku koji vrši roditeljsko pravo bez uračunavanja u njegov udeo. Ako roditelji vrše roditeljsko pravo zajednički, nad stvarima namenjenim detetu imaju pravo zajedničke svojinu.
Stvari za vršenje zanata ili zanimanja jednog supružnika pripadaju mu u isključivu svojinu sa uračunavanjem u njegov udeo. Predmeti domaćinstva na kojima jedan supružnik nakon prestanka zajednice života u braku ima državinu u trajanju od najmanje tri godine pripadaju mu u isključivu svojinu sa uračunavanjem u njegov udeo.
Vanparnični postupak podele imovine
Sudska deoba može biti vanparnična, koja se sprovodi kada između supružnika postoji saglasnost oko visine udela u zajedničkoj imovini.
Vanparnični postupak pokreće se predlogom za deobu zajedničke imovine, sudu na čijem području se imovina nalazi. Ukoliko sud utvrdi da je medju zajedničarima sporno da li pravo na imovini ili visina udela, uputiće predlagače na parnicu.
Dakle, ukoliko postoji sporna bila koja okolnost, vodi se parnični postupak za deobu bračne imovine.
Parnični postupak podele imovine
Parnični postupak pokreće se tužbom za deobu bračne imovine kojom se tužbenim zahtevom predlaže utvrđenje tačne visine udealnog udela supružnika na zajedničkoj imovini.
Najizazovniji deo u parničnom postupku je dokazivanje. Usled proteka vremena, nečuvanja materijalnih dokaza, računa, često ostaju kao poslednje dokazno sredstvo svedoci. Svedoci su najnepozadanija dokazna sredstva s obzirom da iznose svoja lična zapažanja, koja ne moraju uvek biti verodostojna. Za činjenice koje je potrebno stručno utvrditi a kojim znanjem ne raspolaže sud, angažuju se veštaci, po predlogu stranke koja želi dokazati određenu činjenicu.
U parničnom postupku važi načelo dispozicije stranaka, što znači da svaka stranka koja želi da dokaže određenu činjenicu je u obavezi da predloži dokaz kojim je dokazuje. Trenutak do kog možete predložiti dokaze je ograničen do prvog ročišta. Od iskustva i posvećenosti vašeg advokata zavisi i početna postavka vašeg pravnog slučaja i procesni uspeh u sporu, a što je naročito od značaja kada je u pitanju imovina i velika novčana vrednost.
Advokatska kancelarija Raškov, pored zastupanja u postupcima za podelu imovine, pruža usluge i u drugim imovinskim pitanjima, od savetovanja do sastavljanja akata, ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, poklona, ugovora o doživotnom izržavanju, ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života, testament i ostalo.
Naša advokatska kancelarija Raškov koja se nalazi u Beogradu, ima višegodišnje iskustvo u oblasti porodičnog prava i specijalizovali smo svoja stručna znanja za porodično pravo i podelu bračne imovine.