Svi smo čuli u životu da je neko iz našeg okruženje platio prekršajnu kaznu, da li za prekoračenje brzine, nevezivanje pojasa, vožnju bez svetala, glasnu muziku, za kafansku, komšijsku raspravu i slično. Većina ljudi odlazi kod sudije za prekšaje a da nije poučena koja su njihova prava i kako mogu da ostvare zaštitu svojih prava.

Neretko se dešava da sudija predoči stranci da ako sve prizna da će mu izreći najblažu kaznu. Laiku koji ne zna svoja prava i zakonitost dokazivanja prekršajne odgovornosti, predloženo na prvi utisak deluje kao dobra pogodba pa otuda i olako pristaje, uveren da je dobro prošao.

Uverenje o dobroj pogodbi, bez prethodnog saznanja o mogućnosti za oslobođenje, za izricanje opomene ili obavezu suda na omogućavanja prava na odbranu i upoznavanje sa dokazima, mogućnost predlaganja drugih dokaza i slično, kasnije najčešće pada u vodu.

Novčane kazne koje se ogledaju u iznosima od par hiljada dinara su za gradjane uglavnom prihvatljive, pa otuda ne ulaze u raspitivanje o predmetnoj tematici i prethodno pravno savetovanje. Dok se izrečene novčane kazne isplaćuju u državni bužet, pa otuda ne postoji politika da nije interes napuniti budžet.

 

Utvrđena prekršajna odgovornost i izrečena kazna se upisuju u Centralni registar sankcija i ne mogu se izbrisati iz njega dok ne protekne određeno vreme i dok se ne ispune uslovi.

 

Ova okolnost može biti otežavajuća prilikom konkurisanja za radno mesto, apliciranja za vizu, dobijanja stručnih licenci i slično. Na stranu posledice izrečenih prekšajnih kazni, ukoliko niste odgovorni za određene događaje koje Vam stavljaju na teret, zar nije vredno uložiti trud i vreme da se isto i dokaže.

 

Kao sankcija za izvršen prekršaj može biti izrečena novčana kazna, kazna zatvora, rad u javnom interesu.

Za prekršaj pravnog lica može se propisati odnosno izreći samo novčana kazna.

 

Postoje različite zaštitne mere:

1) oduzimanje predmeta;
2) zabrana vršenja određenih delatnosti;
3) zabrana pravnom licu da vrši određene delatnosti;
4) zabrana odgovornom licu da vrši određene poslove;
5) zabrana upravljanja motornim vozilom;
6) obavezno lečenje zavisnika od alkohola i psihoaktivnih supstanci;
7) obavezno psihijatrijsko lečenje;
8) zabrana pristupa oštećenom, objektima ili mestu izvršenja prekršaja;
9) zabrana prisustvovanja određenim sportskim priredbama;
10) javno objavljivanje presude;
11) udaljenje stranca sa teritorije Republike Srbije;
12) oduzimanje životinja i zabrana držanja životinja;
13) zabrana učestvovanja u postupcima javnih nabavki.

 

Novčana kazna koja se u roku ne plati, može da se pretvori u kaznu rada u javnom interesu, a obe mogu da se zamene i kaznom zatvora. Sve ove kazne ostaju zabeležene određeno vreme u Centralnom regustru sankcija, dok za neplaćene novčane kazne postoji poseban registar.

 

Izrečena sankcija pravnom, fizičkom i odgovornom licu kao i preduzetniku briše se iz evidencije po službenoj dužnosti ako kažnjeno lice u roku od četiri godine od dana pravosnažnosti odluke kojom je izrečena sankcija ne učini novi prekršaj.

 

Novčana kazna za prekršaj

Postoje dve vrste novčanih kazni za izvršene prekršaje.

Za neke prekršaje su kazne određene u fiksnom novčanom iznosu, i njih na licu mesta izdaje policajac koji primeti prekršaj. Kada je za prekršaj predviđena novčana kazna u fiksnom iznosu, policajac će ti izdati prekršajni nalog u kome piše kolika je kazna i u kom roku moraš da je platiš. Važi pravilo da, ako je platiš u roku od osam dana, imaš obavezu da platiš samo polovinu iznosa iz naloga.

Međutim, time prihvataš odgovornost za učinjen prekršaj i gubiš pravo da se žališ. Ako smatraš da kazna nije opravdana, imaš pravo da je osporavaš na sudu, podnošenjem zahteva za sudsko odlučivanje. Zahtev se ne podnosi automatski, nego ga ti moraš podneti sudu u istom tom roku od 8 dana, ako ne prihvataš odgovornost.

Druga vrsta novčnih kazni je učestalija, kod kod kojih je propisan minimum i maksimum novčane kazne, a tačan iznos u konkretnom slučaju odmerava sud u prekšajnom postupku i za njih dobijaš poziv da se javiš u nadležni prekršajni sud.

Pre odlučivanja uopšte da li postoji odgovornost i izricanja bilo kakve kazne, sud je dužan da sprovede prekršajni postupak u kome je obavezan da poštuje pravila propisana Zakonom o prekršajima.

Postoji mogućnost da se novčana kazna plati u ratama, ali na poseban zahtev. Sudu se podnesi pismena molba, u kojoj treba da obrazložiš svoje materijalno stanje, i da o tome priložiš dokaze, ako postoje.

Ukoliko sud prihvati molbu, odrediće rok u kome si dužan da isplatiš rate, koji ne može biti duži od 6 meseci, pod uslovom da su isplaćeni troškovi postupka.

Zamenjivanje neplaćene novčane kazne drugom kaznom

Ako novčanu kaznu ne platiš u roku koji piše u nalogu, sud može da donese rešenje da se ona zameni kaznom zatvora ili rada u javnom interesu. Princip pretvaranja je takav da se svakih započetih hiljadu dinara dugovanog iznosa pretvara u jedan dan zatvora, ili osam sati rada u javnom interesu. Maksimalna dužina zatvorske kazne je šezdeset dana, a kazne rada u javnom interesu trista šezdeset sati. Ukoliko je iznos koji duguješ toliki da ne može u potpunosti da se pretvori u kaznu zatvora ili drugu kaznu, ostatak će prinudno naplatiti preko izvršitelja.

I posle donošenja rešenja o pretvaranju u svakom trenutku možeš da se oslobodiš kazne, tako što ćeš uplatiti dugovani iznos na račun naznačen u nalogu. Ako si već počeo sa izdržavanjem zatvorske kazne ili radom u javnom interesu, bićeš u obavezi da isplatiš samo onaj deo iznosa koji još nisi odradio.

Kazna zatvora

Za neke, teže, prekršaje, je pored novčane predviđena i kazna zatvora. Kazna zatvora za prekršaj može da bude propisana zajedno sa novčanom kaznom, ili alternativno u odnosu na nju, kada sud odlučuje da li će ti izreći nju ili novčanu kaznu.

Rad u javnom interesu

Kada je zakonom za neki prekršaj kao sankcija propisan rad u javnom interesu, ili kada na vreme ne platiš novčanu kaznu, sud može da te obaveže na rad u pravnom subjektu a koji je od javnog interesa, kao što su javna komunalna preduzeća, bolnice ili druge ustanove u kojima svojim radom možeš da doprineseš javnom interesu. U praksi su to uglavnom javna preduzeća ili ustanove sa kojima postoji zaključen ugovor o saradnji. Dakle, ne postoji mogućnost slobodnog biranja ustanove. Radi se osam sati dnevno, u maksimalnom ukupnom trajanju od trista šezdeset časova.
Ako izrečenu obavezu rada u javnom interesu ne ispuniš u potpunosti, sud će je zameniti kaznom zatvora, tako što ćeš za svakih započetih osam sati rada u javnom interesu koje ne obaviš provesti jedan dan u zatvoru.

 

Zaštitne i vaspitne mere

Pored kazni i opomene, sud može da ti izrekne i zaštitne mere.

1) oduzimanje predmeta;
2) zabrana vršenja određenih delatnosti;
3) zabrana pravnom licu da vrši određene delatnosti;
4) zabrana odgovornom licu da vrši određene poslove;
5) zabrana upravljanja motornim vozilom;
6) obavezno lečenje zavisnika od alkohola i psihoaktivnih supstanci;
7) obavezno psihijatrijsko lečenje;
8) zabrana pristupa oštećenom, objektima ili mestu izvršenja prekršaja;
9) zabrana prisustvovanja određenim sportskim priredbama;
10) javno objavljivanje presude;
11) udaljenje stranca sa teritorije Republike Srbije;
12) oduzimanje životinja i zabrana držanja životinja;
13) zabrana učestvovanja u postupcima javnih nabavki.

Zaštitne mere oduzimanja predmeta, obaveznog lečenja zavisnika od alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci, obavezno psihijatrijsko lečenje, zabrana pristupa oštećenom, objektima ili mestu izvršenja prekršaja i udaljenje stranaca sa teritorije Republike Srbije mogu se izreći pod uslovima propisanim ovim zakonom i kad nisu predviđene propisom kojim je određen prekršaj.

Zaštitne mere zabrane vršenja određenih delatnosti i javno objavljivanje presude ne mogu se izreći maloletniku. Trajanje zaštitne mere je različito zavisnosti od vrste, na primer, zabrana upravljanja motornim vozilom može se izreći u trajanju od 30 dana do godinu dana.

 

Za maloletnike su predviđene posebne sankcije,
koje se zovu vaspitne mere.

Maloletnicima se mogu izreći sledeće vaspitne mere:

1) mere upozorenja i usmeravanja: ukor i posebne obaveze;
2) mere pojačanog nadzora.

Mere upozorenja i usmeravanja se izriču kad je takvim merama potrebno uticati na ličnost maloletnika i njegovo ponašanje i kada su one dovoljne da se postigne svrha ovih mera.

Mere pojačanog nadzora izriču se kad za vaspitavanje i razvoj maloletnika treba preduzeti trajnije vaspitne mere uz odgovarajući stručni nadzor i pomoć.

Ukoliko sud oceni da je odgovarajućim zahtevima i zabranama potrebno uticati na maloletnika i njegovo ponašanje, može maloletniku odrediti jednu ili više posebnih obaveza i to:

1) da se izvini oštećenom;
2) da u okviru svojih mogućnosti, popravi ili nadoknadi štetu koju je prouzrokovao;
3) da ne posećuje određena mesta i izbegava društvo određenih lica koja na njega negativno utiču;
4) da se podvrgne odvikavanju i lečenju od zavisnosti od alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci;
5) da se radi učenja ili provere znanja saobraćajnih propisa uputi u nadležnu ustanovu za osposobljavanje vozača;
6) da se, bez naknade, uključi u rad humanitarnih organizacija ili u poslove ekološkog, socijalnog ili lokalnog značaja;
7) da se uključi u rad sportskih i drugih sekcija u školi uz pedagoški nadzor nastavnika.

Obaveze od tačke 2) do 7) ovog člana, ne mogu trajati duže od šest meseci i ne smeju ometati maloletnikovo školovanje ili zaposlenje. U okviru obaveze iz tačke 2) ovog člana sud će odrediti visinu, oblike i način popravljanja štete, pri čemu lični rad maloletnika na popravljanju štete može trajati najviše do 20 časova u periodu od mesec dana i mora biti tako raspoređen da ne smeta redovnom školovanju ili zaposlenju maloletnika.

Sud će prilikom izricanja posebnih obaveza upozoriti maloletnika da se zbog neispunjenja određenih obaveza, one mogu zameniti drugom obavezom ili vaspitnom merom.

Izvršenje posebnih obaveza sprovodi se uz nadzor organa nadležnog za poslove starateljstva koji o izvršavanju obaveza obaveštava sud.

Pri izricanju vaspitnih mera uzimaju se u obzir starost maloletnika, stepen njegovog duševnog razvoja, psihičke karakteristike i motivi zbog kojih je učinio prekršaj, dosadašnje vaspitanje, okolina i uslovi pod kojima je živeo, težina prekršaja, da li mu je već pre toga bila izrečena vaspitna mera, kao i sve ostale okolnosti koje utiču na izbor vaspitne mere kojom će se najbolje postići svrha vaspitanja. Radi utvrđivanja okolnosti sud mora saslušati roditelje i usvojitelja maloletnika, njegovog staratelja i druga lica koja mogu pružiti potrebne podatke.

Opomena, ublažavanje kazne i oslobođenje od prekršajne kazne

Umesto novčane kazne za prekršaj može se izreći opomena ako postoje okolnosti koje u znatnoj meri umanjuju odgovornost učinioca, tako da se može očekivati da će se ubuduće kloniti vršenja prekršaja i bez izricanja kazne.

Opomena se može izreći i ako se prekršaj ogleda u neispunjavanju propisane obaveze ili je prekršajem nanesena šteta, a učinilac je posle pokretanja postupka, a pre donošenja presude ispunio propisanu obavezu, odnosno otklonio ili nadoknadio nanesenu štetu.

Ako se prilikom odmeravanja kazne utvrdi da prekršajem nisu prouzrokovane teže posledice, a postoje olakšavajuće okolnosti koje ukazuju da se i blažom kaznom može postići svrha kažnjavanja, propisana kazna se može ublažiti tako što se može:

1) izreći kazna ispod najmanje mere kazne koja je propisana za taj prekršaj ali ne ispod najmanje zakonske mere te vrste kazne;
2) umesto propisane kazne zatvora izreći novčana kazna ili rad u javnom interesu, ali ne ispod najmanje zakonske mere te vrste kazne;
3) umesto propisane kazne zatvora i novčane kazne izreći samo jedna od tih kazni.

 

Sud može učinioca prekršaja oglasiti odgovornim i osloboditi od kazne ako je radnja propisana kao prekršaj učinjena u nužnoj odbrani I krajnjoj nuždi.

 

Sud može osloboditi od kazne i učinioca prekršaja za koji je propisana novčana kazna ako posle izvršenog prekršaja, a pre nego što je saznao da je okrivljen otkloni posledice dela ili nadoknadi štetu prouzrokovanu prekršajem.

Sud može osloboditi od kazne i učinioca prekršaja učinjenog iz nehata kada posledice dela tako teško pogađaju učinioca da izricanje kazne u takvom slučaju očigledno ne bi odgovaralo svrsi kažnjavanja.

 

Vrste presuda

Presuda kojom se okrivljeni oglašava odgovornim za prekršaj donosi se kad se u prekršajnom postupku utvrdi postojanje prekršaja i odgovornost okrivljenog za taj prekršaj.

Presudu kojom se okrivljeni oslobađa odgovornosti sud će doneti:

1) ako delo za koje se tereti po propisu nije prekršaj;
2) ako ima okolnosti koje isključuju prekršajnu odgovornost okrivljenog;
3) ako nije dokazano da je okrivljeni učinio prekršaj za koji je protiv njega podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Pisano izrađena presuda dostavlja se podnosiocu zahteva i okrivljenom. Presuda se dostavlja oštećenom koji nije podnosilac zahteva ako je odlučeno o imovinskopravnom zahtevu, licu čiji je predmet oduzet tom presudom, kao i licu protiv koga je izrečena mera oduzimanja imovinske koristi.

 

Posledice osude

Svaka kazna, zaštitna mera ili opomena koja ti bude izrečena za prekršaj će biti zabeležena u Jedinstvenom registru prekršajnih sankcija. Ako u međuvremenu ne učiniš novi prekršaj, tvoji podaci će posle određenog vremena biti obrisani iz ove baze. U registru, koji vodi Ministarstvo pravde, se beleže tvoji lični podaci, prekršaj za koji ti je sankcija izrečena i sud koji ju je izrekao.

Podaci se iz registra brišu ako u roku od četiri godine od pravnosnažnosti presude ne učiniš novi prekršaj. Opomena koju ti sud izrekne umesto sankcije se takođe beleži u registar, a iz njega se briše ako novi prekršaj ne učiniš u roku od godinu dana. Zaštitna mera se neće brisati iz prekršajne evidencije dok se ne izvrši ili dok ne zastari.
Pored registra sankcija, postoji i registar neplaćenih novčanih kazni, u kome ćeš se nalaziti dok izrečenu novčanu kaznu u potpunosti ne platiš.

 

Zastarelost pokretanja i vođenja prekršajnog postupka

Prekršajni postupak ne može se pokrenuti niti voditi ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen. Zastarevanje pokretanja i vođenja prekršajnog postupka ne teče za vreme za koje se pokretanje i vođenje postupka ne može preduzeti po zakonu.

 

Zastarevanje se prekida svakom procesnom radnjom nadležnog suda koja se preduzima radi vođenja prekršajnog postupka. Posle svakog prekida zastarevanje počinje ponovo da teče.

 

Za prekršaje iz oblasti carinskog, spoljnotrgovinskog, deviznog poslovanja, javnih prihoda i finansija, javnih nabavki, prometa roba i usluga, životne sredine, sprečavanja korupcije i vazdušnog saobraćaja može se posebnim zakonom propisati duži rok zastarelosti. Rok ne može biti duži od pet godina.

Pokretanje i vođenje prekršajnog postupka zastareva u svakom slučaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost.

Dakle, u svakom slučaju izvršenje kazne odnosno zaštitne mere zastareva kada proteknu 2 godine od pravnosnažnosti presude kojojm su izrečene. Napominjemo, i u slučaju prekida i ponovnog računjanja zastarelosti, izvršenje kazne i zaštitne mere zastareva za 2 godine.

Ovo važi i za zastarelost pokretanja i vođenja postupka za izdavanje prekršajnog naloga odnosno kazni koje se izricu na licu mesta, bez vođenja prekšjanog postupka pred sudom.

Zastarelost izvršenja kazne i zaštitne mere

Izrečena kazna i zaštitna mera ne mogu se izvršiti ako je od dana pravnosnažnosti presude protekla jedna godina. Zastarevanje izvršenja kazne i zaštitne mere počinje od dana pravnosnažnosti presude kojom je izrečena kazna odnosno zaštitna mera.

 

Zastarevanje izvršenja kazne i zaštitne mere ne teče za vreme za koje se izvršenje ne može preduzeti po zakonu. Zastarevanje se prekida svakom procesnom radnjom nadležnog organa koja se preduzima radi izvršenja kazne, odnosno zaštitne mere.

 

Posle svakog prekida zastarevanje počinje ponovo da teče.

Izvršenje kazne odnosno zaštitne mere zastareva u svakom slučaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za izvršenje kazne, odnosno zaštitne mere. Dakle, izvršenje kazne odnosno zaštitne mere zastareva kada proteknu 2 godine od pravnosnažnosti presude kojojm su izrečene. Napominjemo, i u slučaju prekida i ponovnog računjanja zastarelosti, izvršenje kazne i zaštitne mere zastareva za 2 godine.

Advokatska kancelarija Raškov pruža odbranu u postupcima pred Prekršajnim sudom, kako za fizička lica, tako i za pravna lica. Kancelarija zastupa i drugim kaznenim postupcima, postupcima privrednih prestupa i krivičnim postupcima.