Privredni prestup je društveno štetna povreda propisa o privrednom ili finansijskom poslovanju koja je prouzrokovala ili je mogla prouzrokovati teže posledice i koja je propisom nadležnog organa određena kao privredni prestup.

Radi zaštite zakonitosti u oblasti privrednog i finansijskog poslovanja, uređuju se opšti uslovi i načela za izricanje sankcija za privredne prestupe, sistem sankcija, kao i postupak u kome se utvrđuje odgovornost i izriču sankcije učiniocima privrednih prestupa.

Nije privredni prestup ona povreda propisa o privrednom ili finansijskom poslovanju koja predstavlja neznatnu društvenu štetnost zbog malog značaja i zbog neznatnosti ili odsutnosti štetnih posledica.

 

Za privredni prestup može biti odgovorno pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu.

Odgovornim licem, u smislu zakona, smatra se lice kome je poveren određen krug poslova u oblasti privrednog ili finansijskog poslovanja u pravnom licu.

Pravno lice je odgovorno za privredni prestup ako je do izvršenja privrednog prestupa došlo radnjom ili propuštanjem dužnog nadzora od strane organa upravljanja ili odgovornog lica, ili radnjom drugog lica koje je bilo ovlašćeno da postupa u ime pravnog lica.

Odgovorno lice je odgovorno za privredni prestup ako je privredni prestup izvršen njegovom radnjom ili njegovim propuštanjem dužnog nadzora iako je ono pri tom postupilo sa umišljajem ili iz nehata, ako propisom kojim je određen privredni prestup nije predviđeno da se privredni prestup može učiniti samo sa umišljajem.

Odgovornost odgovornog lica za privredni prestup ne prestaje zato što mu je prestao radni odnos u pravnom licu, ni zato što je otvoren stečaj nad pravnim licem ili što je nastala nemogućnost kažnjavanja pravnog lica usled njegovog prestanka.

Odgovornost odgovornog lica za privredni prestup ne postoji ako je postupalo po naređenju drugog odgovornog lica ili organa upravljanja i ako je preduzelo sve radnje koje je na osnovu zakona, drugog propisa ili opšteg akta bilo dužno da preduzme da bi sprečilo izvršenje privrednog prestupa.

 

Kazna za privredni prestup

Za privredni prestup može se propisati samo novčana kazna. Najmanja mera novčane kazne koja se može propisati za pravno lice je 10.000 dinara, a najveća 3.000.000 dinara.

Visina novčane kazne za pravno lice može se propisati i u srazmeri sa visinom učinjene štete, neizvršene obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet privrednog prestupa, u kom slučaju najveća mera novčane kazne može biti do dvadesetostrukog iznosa učinjene štete, neizvršene obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet privrednog prestupa.

 

Najmanja mera novčane kazne koja se može propisati za odgovorno lice iznosi 2.000 dinara, a najveća 200.000 dinara.

Sud će pravnom licu odmeriti kaznu u granicama propisanim za privredni prestup, uzimajući u obzir sve okolnosti koje utiču da kazna bude veća ili manja (otežavajuće i olakšavajuće okolnosti), a naročito težinu učinjenog privrednog prestupa, posledice koje su nastupile ili su mogle nastupiti, okolnosti pod kojima je privredni prestup učinjen i ekonomsku snagu pravnog lica.

Pri odmeravanju kazne sud će posebno uzeti u obzir da li je pravno lice ili odgovorno lice osuđivano za privredni prestup ili za krivično delo koje je srodno sa privrednim prestupom, da li je raniji privredni prestup, odnosno krivično delo istovrsno sa novim privrednim prestupom i koliko je vremena proteklo od ranije osude.

Sud može pravnom licu ili odgovornom licu da pooštri kaznu predviđenu za učinjeni privredni prestup do dvostrukog iznosa najveće mere predviđene kazne, ako se učinilac nalazi u višestrukom povratu.

Višestruki povrat za pravno lice postoji ako je pravno lice već bilo najmanje dva puta osuđivano za srodne privredne prestupe na kazne preko 20.000 dinara i ako od poslednje pravnosnažno izrečene kazne nije proteklo više od pet godina.

Višestruki povrat za odgovorno lice postoji ako je za srodna krivična dela ili privredne prestupe bilo najmanje dvaput osuđivano na kaznu zatvora ili novčanu kaznu preko 4.000 dinara, ako od poslednje izdržane kazne zatvora, odnosno pravnosnažno izrečene novčane kazne nije prošlo više od pet godina i ako učinilac pokazuje sklonost za vršenje takvih krivičnih dela, odnosno privrednih prestupa.

Pri odlučivanju da li će pooštriti kaznu, sud će posebno imati u vidu okolnosti pod kojima je privredni prestup učinjen i težinu posledica koje su nastupile.

Sud može odmeriti kaznu i ispod najmanje mere propisane za pojedini privredni prestup (ublažavanje kazne), kad to predviđa ovaj zakon ili propis kojim je određen privredni prestup, ili ako nađe da postoje naročito olakšavajuće okolnosti.

 

U presudi se određuje rok plaćanja novčane kazne koji ne može biti kraći od 15 dana niti duži od tri meseca.

U opravdanim slučajevima sud može dozvoliti osuđenom pravnom licu i odgovornom licu da isplate novčanu kaznu u otplatama, s tim da rok isplate ne može biti duži od jedne godine.

 

Posle smrti osuđenog odgovornog lica novčana kazna neće se izvršiti.

Za plaćanje novčane kazne izrečene pravnom licu koje je posle pravnosnažnosti presude, odnosno rešenja o privrednom prestupu donesenog u skraćenom postupku prestalo da postoji, odgovorno je pravno lice koje je preuzelo imovinu kojom je raspolagalo pravno lice koje je prestalo da postoji – do visine te imovine.

 

Uslovna osuda za privredni prestup

Pravnom licu i odgovornom licu za učinjeni privredni prestup sud može izreći uslovnu osudu.

Uslovnom osudom sud može utvrditi pravnom licu kaznu do 20.000 dinara, a odgovornom licu do 4.000 dinara, s tim da se ona neće izvršiti ako osuđeni za vreme koje odredi sud, a koje ne može biti kraće od jedne ni duže od dve godine (vreme proveravanja), ne učini nov privredni prestup, odnosno ako odgovorno lice ne učini krivično delo koje ima i obeležja privrednog prestupa.

 

Zaštitne mere

Za privredne prestupe mogu se izreći sledeće zaštitne mere:

1) javno objavljivanje presude;
2) oduzimanje predmeta;
3) zabrana pravnom licu da se bavi određenom privrednom delatnošću;
4) zabrana odgovornom licu da vrši određene dužnosti.

Sud može učiniocu privrednog prestupa izreći jednu ili više zaštitnih mera kad postoje zakonom predviđeni uslovi za njihovo izricanje.

Zaštitnu meru javnog objavljivanja presude sud će izreći ako smatra da bi bilo korisno da se javnost upozna sa presudom, a naročito ako bi objavljivanje presude doprinelo da se otkloni opasnost po život ili zdravlje ljudi ili da se zaštiti sigurnost prometa ili drugi interes privrede Propisom kojim se određuje privredni prestup može se predvideti obavezno izricanje zaštitne mere javnog objavljivanja presude.

Predmeti koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvršenje privrednog prestupa, ili koji su nastali izvršenjem privrednog prestupa, mogu se oduzeti od pravnog ili od odgovornog lica. Propisom kojim se određuje privredni prestup može se predvideti obavezno izricanje zaštitne mere oduzimanja predmeta.

Zaštitna mera zabrane pravnom licu da se bavi određenom privrednom delatnošću sastoji se u zabrani proizvodnje određenih proizvoda ili u zabrani vršenja određenih poslova prometa robe i usluga ili drugih privrednih poslova. U presudi kojom se izriče ta mera navodi se privredna delatnost čije se vršenje zabranjuje pravnom licu. Ova mera može se izreći za vreme od šest meseci do deset godina, računajući od dana pravnosnažnosti presude.

Zabrana odgovornom licu da vrši određene dužnosti sastoji se u zabrani odgovornom licu da vrši dužnost koju je vršilo u vreme izvršenja privrednog prestupa, određenu rukovodeću dužnost u pogledu privrednog ili finansijskog poslovanja, određenu vrstu poslova ili svih ili nekih dužnosti vezanih za raspolaganje, korišćenje, upravljanje ili rukovanje sredstvima ili za čuvanje tih sredstava. Zaštitnu meru sud može izreći i kad je odgovorno lice ranije više puta bilo osuđivano za privredne prestupe ili srodna krivična dela. Ova mera može se izreći za vreme od šest meseci do deset godina, računajući od dana pravnosnažnosti presude.

Privredni prestupi se gone po službenoj dužnosti, a nadležnost za gonjenje učinilaca poverena je javnom tužiocu.

 

ZASTARELOST privrednog prestupa

Zastarelost gonjenja za privredne prestupe nastaje kad proteknu tri godine od dana izvršenja privrednog prestupa.

Izuzetno za privredne prestupe u oblasti spoljnotrgovinskog, deviznog i carinskog poslovanja zastarelost gonjenja nastupa kad protekne pet godina od dana izvršenja privrednog prestupa. Zastarelost izvršenja kazne za privredni prestup nastaje kad proteknu tri godine od dana pravnosnažnosti odluke kojom je ta kazna izrečena.

Zastarelost izvršenja zaštitne mere javnog objavljivanja presude nastaje kad protekne šest meseci, a zaštitne mere oduzimanja predmeta – kad proteknu tri godine od dana pravnosnažnosti odluke kojom je ta zaštitna mera izrečena.

Zastarelost izvršenja zaštitnih mera zabrane pravnom licu da se bavi određenom privrednom delatnošću i zabrane odgovornom licu da vrši određene dužnosti nastaje kad protekne vreme za koje su te mere izrečene.

Za tok i prekid zastarevanja gonjenja, zastarevanja izvršenja kazne ili zaštitnih mera za privredne prestupe, kao i za apsolutnu zastarelost, shodno se primenjuju odredbe Krivičnog zakonika, koji propisuje da zastarelost gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost gonjenja. Dakle, apsolutna zastarelost gonjenja za privredne prestupe nastupa protekom roka od šest godina od dana izvršenja privrednog prestupa, osim u slučajevima izuzetka kada nastupa protekom 10 godina. Identična pravila važe i za institut zastarelosti izvršenja kazne.

Advokatska kancelarija Raškov zastupa i drugim kaznenim postupcima, prekršajnim postupcima i krivičnim postupcima.