Seksualno uznemiravanje
Domaće zakonodavstavo za seksualno uznemiravanje koristi termin polno uznemiravanje i ono je inkrimisano kao krivično delo Krivičnim zakonikom Republike Srbiije, članom 182.
Seksualno odnosno Polno uznemiravanje jeste svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje.
Propisana kazna je postavljena alternativno, novčana kazna ili zatvor do šest meseci.
Teži oblik krivičnog dela je ako je učinjeno prema maloletnom licu, kada je zaprećen zatvor od tri meseca do tri godine Važno je za sve oštećene da znaju da se gonjenje za ovo delo preduzima se po predlogu koji se podnosi nadležnom javnom tužiocu.
Predlog za krivično gonjenje podnosi se u roku od tri meseca od dana kad je oštećeni saznao za krivično delo i osumnjičenog. Ako je oštećeni podneo krivičnu prijavu ili predlog za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva u krivičnom postupku, smatraće se da je time podneo i predlog za krivično gonjenje.
Blagovremeno podneta privatna tužba smatraće se blagovremeno podnetim predlogom oštećenog, ako se u toku postupka utvrdi da se radi o krivičnom delu za koje se goni po predlogu za krivično gonjenje.
Prilikom izricanja kazne, sud može, pored kazne, izreći i meru bezbednosti, i to Zabranu približavanja i komunikacije sa oštećenim.
Sud može učiniocu krivičnog dela zabraniti približavanje oštećenom na određenoj udaljenosti, zabraniti pristup u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada oštećenog i zabraniti dalje uznemiravanje oštećenog, odnosno dalju komunikaciju sa oštećenim, ako se opravdano može smatrati da bi dalje vršenje takvih radnji učinioca krivičnog dela bilo opasno po oštećenog.
Sud određuje trajanje mere, koje ne može biti kraće od šest meseci niti duže od tri godine, računajući od dana pravnosnažnosti odluke. Najčešći problem u praksi je što se ovakva nedozvoljena ponašanja najčešće ne prijavljuju.
Uobičajeno pre prijave uznemiravanje traje, a tek kada dodje do prevršavanja određenih mera sledi prijava odnosno kada uznemiravanje postane nesnošljivo.
Utisak iz iskustva zastupanja je da je žrtve sramota, da se stide ili da se plaše da će ih okolina osuditi da su izazvale takvo ponašanja, do toga da nemaju podršku porodice i prijatelja. Po statistici najčešće su žene žrtve, s tim da su i maloletnici na meti takvim strukturama ličnosti, nezavisno od pola.
Pokretanje postupka osnažuje ličnosti i pruža im uverenje da nisu bespomoćne, da nisu same i ima ulogu u dobijanju konačnog mira. Nadalje, pokretanje postupka pruža primer drugim žrtvama i daje snagu da se i one ohrabre i potraža zaštitu.
Postoji razlog zašto su sve te radnje inskiminisane kao najteži oblici nedozvoljenog ponašanja u vidu krivičnog dela, upravo zbog posledica koje izazivaju po ličnost, po povredi polnih sloboda.
Trebamo da osvestimo upravu tu okolnost i pružimo podršku pojedincu koji prolazi kroz nešto tako uznemiravajuće, da zna da postoji posledica za radnje kojima se prava povredjuju i da ne obeshrabrujemo sa porukama to je teško dokazati.
